Volkswagen Classic Parts

Volkswagen Classic kolekcija

Volkswagen delovi Classic kolekcija

Od Bube do modela Corrado: Sa našim brendom Classic Parts (delovi iz Classic kolekcije) vaš istorijski Volkswagen ostaje Originalan.

 

Tražite rezervne delove za Vaš Classic? Raspitajte kod vašeg Volkswagen servisnog partnera: U vašem prodajno- servisnom centru možete poručiti i preuzeti preko 60.000 različitih pozicija. Radujemo se vašoj poseti i rado ćemo vas posavetovati.

 

 

Buba

1946. godine  počinje proizvodnja Tipa 1, koji je prvobitno bio predviđen gotovo samo za vojsku i organe vlasti, a od 1949. se prodavao i privatnim licima. Vrlo brzo je ustanovljeno ime "Buba".  Odluka doneta još 1947. da se Buba izvozi,  dovela je do preko tri decenije duge podele u standardima kada su u pitanju modeli za izvoz.  Takozvani izvozni model (Tip 11A) razlikovao se od standardnih modela  zahvaljujući hromiranim delovima (npr. branici i ratkapne) i poboljšanom dodatnom opremom (npr. podesiva prednja sedišta). S obzirom na to da je izrada zakrivljenog zadnjeg vetrobrana bilo preskupo, inženjeri su se odlučili za vetrobran koji je podeljen na dva dela. Otuda je kasnije nastalo drugo šaljivo ime "Brezel-Käfer" (Buba - pereca). U početku proizvodnje bilo je karakteristično i lakiranje u mat boju. Oskudni  kvalitet laka nije dozvoljavao visok sjaj.

 

VW Buba je prvi model Volkswagena i ne postoji automobil koji je ni upotredivo blizu ostvario ovakvu karijeru. Premda, ili baš upravo zbog toga što nikad nije bio potpuno savršen, ovaj automobil je konstantno cvetao, od ostvarenja prvog automobila iz snova, preko simbola ekonomskog razvoja, pa sve do kultnog automobila alternativnog pokreta. Nema zemlje gde na ulicama nema čuvene Bube i gde ljudi ne prepoznaju njegovu siluetu. Promene zbog modelne godine bile su takođe posebna tema rukovodstva kao i nebrojene priče koje su ljudi s njim iskusili. U trenutku prestanka proizvodnje 31. Jula 2003. preostala su još samo dva rezervna dela koja su u toku proizvodnje, koja je trajala 62 godine, ostala nepromenjena.

Golf / Caddy

Kad je Golf, u leto 1974. ušao u proizvodnju, to je zapravo bio pokušaj Volkswagena da spase kompaniju. S tehničke strane, previše dug period proizvodnje koji se bazirao na konceptu motora pozadi, doveo je koncern u nezavidan položaj. Kompaktni model s prednjim motorom je od samog starta obezbedio neophodni uspeh i nije trajalo ni dve godine a već je proizveden prvi milion.

Golf je tehnički, bio apsolutna suprotnost modelu Buba, iako je u svim oblastima isutpio kao njen naslednik. Poprečni motor, prednji pogon, vodeno hlađenje, velika peta vrata, nisu bila novi izum ali su tako primenjeni da je Golf prevazišao sva očekivanja. Od 50 KS do 112 KS, Diesel kao i benzinac pokrivali su čitav spektar i postojao je i kabriolet što je takođe predstavljalo ogroman uspeh,  pa zatim Jetta sa velikim gepekom, i zatim Pick-up po imenu Caddy koji se isporučivao sa ili bez čvrstog krova.

Sa drugom i trećom generacijom, Golf je nastavio svoj uspeh, uz pogon na sva četiri točka, s motorom sa 16 ventila i čak 6 cilindara,  Golf 3 takođe kao Cabrio i takođe kombi - model nazvan Variant. Golf 4 je po kvalitetu izrade i ponudi, takođe predstavljao veliki korak napred, pojavili su se novi motori, menjači i oprema koja u to vreme i u toj klasi skoro da nije ni postojala. Generacija dva, tri, četiri su još i danas zastupljene na drumovima širom sveta, što potvrđuje kvalitet i dugotrajnost.

Scirocco / Corrado

Tri meseca pre modela VW Golf predstavljen je njegov tehnički blizanac Scirocco.
Sportski - kupe sa dvoje vrata bio je predviđen kao naslednik starijeg Karmann Ghia, međutim za razliku od prethodnika sa zadnjim motorom, Scirocco svakako nije postojao u Cabrio - varijanti. Dizajn je radio, isto kao i za Golf,  italijanski industrijski dizajner Giugiaro, kupe je proizveden u fabrici Karmann u Osnabriku.
Ovaj automobil je napravio potpuni uspeh i paralelno s Golfom postojali su motori od 50 do 110 KS sa manualnim i automatskim menjačem. 1978 je blago izmenjena optika, retuširanje na branicima i žmigavcima bili celokupni fejslifting za savremeni dizajn.

Modelu Scirocco 2 je od marta 1981. podaren dug vek, te je on i bez fejsliftinga opstao među savremenicima. Inovacije poput motora sa 16 cilindara i prava bujica specijalnih modela održala ga je mladim. On je tek u jesen 1992. morao da ustupi mesto na proizvodnoj traci u Karmanu u Osnabriku. Corrado koji je predstavljen 1988. godine, trebalo je zapravo da nasledi Scirocco, medjutim u toku razvoja je postao jači i veći tako da je njegova proizvodnja tekla paralelno sa manjim Coupe- modelom.

Motori od 115 do 190 KS, četvoro-i šestocilindrični motori, 16 ventila i naravno na programu su bili akustički pregnantan G60-kompresor.
Po cenovniku, bilo je moguće napraviti agilnog sportaša ili kompletno opremljeno ogromno Coupe-vozilo. Nažalost model Corrado, po završetku proizvodnje 1995. zapravo nije dobio pravog naslednika.

Polo / Derby

Polo je 1975. razvijen od modela Audi 50 koji je bio konstrukciono sličan. U to vreme su oba vozila predstavljala prva nemačka mala vozila nove klase. Prošlo je vreme, tesnih, uskih vozila sumnjivih u pogledu dinamike vožnje, jer su Polo i Audi 50 bili komforni i agilni i po prvi put se dešavalo da mala vozila mogu predstavljati zadovoljstvo u vožnji.

Po završetku proizvodnje modela Audi 50, Polo se konstantno razvijao. Postojao je Derby limuzina a sa pojavom druge generacije 1982. i dva a kasije tri oblika karoserije. Bio je dostupan u varijanti performansi do 115 KS, poznat kao Polo 86C.

Do modelne godine 1995. bio je prezentovan 6N. On je počeo da se razvija i raste i po želji je imao i servo-upravljač pa sve do klima uređaja kao i četvoro vrata, sve ono što se ranije nije moglo dobiti ni uz doplatu.

Passat / Santana

1973. godine  pojavio se Passat kao hečbek pandan popularnom modelu Audi 80. On je značajno doprineo spašavanju koncerna iz njegove najveće krize početkom 70-tih godina. Passat je preuzeo nimalo laku ulogu da zameni istovremeo tri zastarela modela i uprkos tome je od starta ostvario potpuni uspeh.

Ubrzo su se pojavili modeli sa dvoje i četvoro vrata, mala i velika peta vrata, kombi po imenu Variant. Od početnih 55 KS a kasnije i do 110 KS uključujući i Dizel motore, pokrivao je čitavu paletu. Generacija 32b koja se pojavila 1980.  tehnički je bila vrlo slična, međutim svakako s većom karoserijom.

Pet cilindara, motori s direktnim ubrizgavanjem i pogonom na sva četiri točka bili su standard, a kasnije se pojavio Santana limuzina, koji je 1985 bio integrisan u seriju Passat. 1988. nastupila je cenzura motora od 35I, a poprečni motor i upravo luksuzni porstor, bili su novina.

Do 174 KS, šest cilindara ili pogonom na sva četiri točka, bili su mogući i motori sa 16 ventila. U svakom slučaju tradicionalna hečbek karoserija sa 35l nije više bila u ponudi.

Jetta / Vento

VW je 1979. predstavio model Jetta, on nije bio samo obični Golf s produženim prtljažnim prostorom, već se podrazumevao kao poseban model. Shodno tome i razlike u odnosu na model Golf 1, nisu bile samo u tom zadnjem delu karoserije već je i napred bilo samo sličnosti, ceo prednji deo je bio nezavistan. Tehnički, Golf i Jetta jedva da su se i razlikovali a i manji motori i jednostavna oprema bili su dostupni za oba modela, a u svakom slučaju na drugom delu opsega u Jetti je bio Golf GTI-Motor.

Kada je 1984. godine bila predstavljena druga generacija Jetta modela, razlike u odnosu na Golf 2 u prednjem delu nisu bile uočljive, dok je medjutim zadnji deo vozila bio potpuno različit. Golf i Jetta 2 su se uvek razvijali paralelno, bili su dostupni svi motori za oba modela, a svakako pod različitom oznakom modela.

Kada je na tržištu osvanuo Golf 3, istraživači tržišta u Volfsburgu su smatrali da je došlo vreme za promenu naziva ali samo na evropskom tržištu. Ovog puta, VW je modelu Golf podario tehničke inovacije, pogon na svim točkovima ili Variant postojali su samo u Golfu.

 

Optički i tehnički Vento se bazirao na modelu Golf 3, a prtljažnik mu je davao jedinstveni karakter. Na zadnjoj osovini obezbeđen je stabilizator koji vodi računa o sigurnom transportu robe pri brzoj vožnji. Novinu predstavljaju stilizovani pravougaoni farovi, pri čemu je serijska oprema obimnija nego kod Golfa (npr. branici u boji, promenjena komandna tabla, felne od 14" ali tokom celokupne proizvodnje nije postojao model s pogonom na svim točkovima.

Bus / LT

Brzo rastuće potrebe za transportom mlade republike učinile su vrednom i proizvodnju druge katergorije vozila. Holandski uvoznik za Volkswagen, Ben Pon počeo se baviti ovom tematikom: Njegovi prvi crteži iz 1947. neverovatno se poklapaju sa kasnije nastalim paketom (podela prostora, koncept pogona).

Pripremna i test faza su se odvijale glatko. Zbog stabilnosti i trajnosti od mnogih identičnih delova moralo se oprostiti. Bilo je npr. jasno da se stabilnost i željena nosivost mogu postići samo promenom šasije. U jesen 1949. godine nastali su prvi probni modeli koji su mogli razviti najveću brzinu do oko 85 km/h i koji su bili nosivosti od 750 kg. Vetrobrani su iz finansijsko -proizvodnih razloga a sghodno tom vremenu bili podeljeni.

Težina praznog vozila je prema zahtevu generalnog direktora Hajnriha Nordhofa bila ultimativno utvrđena na 850kg. Ako se prekorači ova vrednost, u konstrukcionom odeljenju se izbace branici i zadnji vetrobran- i ostvari se željena težina.

U proleće 1950. počela je proizvodnja u Wolfsburgu. Proizvodile su se varijante karavan, kombi ili minibus ("s prozorima") i kamion s platformom (Pritschenwagen) od 1951. Zatim izlaze i novi specijalni modeli kao vozilo za prodaju sa bočnim preklopom, ili modeli za službena vozila za potrebe državnih organa, policiju i npr. za vozila hitne pomoći). Osim toga T1 predstavlja osnovu za prva kamper vozila. Od 1951. do 1967. se proizvodio specijalni model  "Samba" sa devet sedišta i 23 prozora - danas je najpoznatiji model u seriji.

1967. počela je proizvodnja druge generacije tranportera (T2a). Novi transporter je napredovao, sada je imao veće površine prozora i jednodelni vetrobran, zatim serijska klizna vrata i značajno poboljšanu vozni postroj sa prednjim osovinskim pogonom sa homokinetičkim zglobovima prepoznatljiv po položaju točkova. Zadnji točkovi T2 zadržavali su pod svim uslovima vožnje svoj blago negativan nagib. Nepromenjeno je da je na zadnjem delu bokser motor sa vazdušnim hlađenjem koji zahteva više mesta. U toku svoje karijere ovaj model se konstantno povećava. Povećava se učinak motora do 70 KS, ravni motori povećavaju tovarni prostor a po prvi put se proizvode i modeli sa automatskim menjačem.

 

Treća generacija modela T3 Transportera tip 2 predstavlja okretanje od konstrukcije prethodna dva modela, koja se bazirala na strukturi modela Buba. T3 je značajno veći (60mm je veće međuosovinsko rastojanje i 125mm je širi). Kabina i tovarni prostor nude mnogo više mesta. Dno vozila je 10cm dublje a tovarna površina je niža. Struktura poda je od početka dizajnirana za pogon na svim točkovima i za diferencijale prednjeg osovinskog pogona. Značajno poboljšanje predstavlja direktno upravljanje sa zupčastom letvom bez zazora. Napred vode trokraka ramena a pozadi je zanji most sa kosim ramenima. Amortizacija se napred i nazad vrši uz pomoć spiralne opruge umesto torzionih opruga.

Cookies
Ovaj sajt koristi "cookies" koji nam pomažu da Vam pružimo bolje iskustvo prilikom posete prezentacije.
Prihvati i nastavi